Српски рјечник

1.   ба̑к , m.   (понајвише се говори   pl.   ба̑ци )   тако жене тепајући зову зубе у мале дјеце, кад им почињу ницати   (мјесто бак  говори се и баук , и баучак , а у Боци   вучићи ) ,   Kinderwort für Zahn , dens sermone infantium .
2.   ба̏к , m.   Хрв. )   vide   бик   [1] .

Речник говора Прошћења

ба̏к , , м.  — неушкопљен, неујаловљен во.  —   Бак ми је крепо и нијесу ми краве водиле.