Српски рјечник

бѐла̑ј , *   бела́ја , m.   der Unfall , das Unglück , malum , vide   биједа , cf.   зло : белај !   ударио сам на белај ; Но да видиш ала и белаја.

Речник дубровачког говора

бѐла̄ј , а́ја  м   зло, биједа, неприлика, ђаво.  –   Ко̀јӣ ти је бѐла̄ј па зо̀ве̄ш у о̀ва̄ до̏ба? Да̑ј му све̏ што и̏ште̄, нѐка га бѐла̄ј но̏сӣ!

Речник говора Прошћења

бѐла̄ј , -а́ја , м.  — ђаво, несрећа, зло, невоља, патња, мука.