бе̑мбељ, m.(у Дубр.) [чељаде с маском]. Излазио је 1. Маија (као турица на сретеније); имао је хаљину сву искићену зеленијем лишћем и свакојакијем цвијећем; око њега су се вили блавори, и једнога је у руци носио и с њиме се играо. Ишао је онај дан и к намастиру св. Јакова (око 1/2 сахата од града) [cf.машкаре].