1.   би̏ти , би̏је̑м , v. impf.  ( part. pass.   бѝјен , бијѐна , но  [ и   бѝвен , бивѐна , но ; cf.   бата   2 ] )

1.

  кога чим ,   schlagen , verberare  [ vide   тући   1 ].

2.

  erlegen , dejicere ,   н. п. бије зецове, тице, и т. д.   cf.   убијати   [1] , [ тући   2   3 ].

3.

  бити бој ,   kämpfen , pugnare : Бојак бише  три бијела дана .

4.

  н. п. гра̑д ,   beschiessen , tormentis urbem verberare : Бије Беча  са четири стране: | С једне стране из топова  бије , | С друге стране јуриш без престанка, | С треће стране лагум поткопава, | А с четврте кумбарама пали; | Зло га бије , да га Бог убије!

5.

  бије из пушке или пушком, из топа или топом ,   schiessen , treffen , ferio .

6.

  бију сахати ,   schlagen , pulsare .

7.

  бије у тамбуру ,   schlagen , spielen , pulsare : Лулу пије, у тамбуру бије.

8.

  бије (сваке године) гра̏д, слана, пламењача ,   heimsuchen , affligere .

9.

  бити воду у пушку ,   т. ј. сабијајући воду у пушку огледати јели цијев добра , јер кажу кад се вода одозго силом потјера, да ће ударити ако гдје најмања одушка има .

10.

  н. п. бије вода из камена, крв из ране, врућина из пећи ,   hervorschiessen , prosilire .

2.   би̏ти , бу̏де̑м  ( бу̏дне̑м , би̏дне̑м ), јѐсам , би̏о , би̏ла , v.   sein , esse : био раније доћи , du hättest sollen früher kommen ; био бити   (н. п.) миран ; не био га звати ; не био му давати ; жив био!     du sollst leben!   срећан био!   не̏ би̑ло те мајци!     dass dich der Guckuck!     abi in malam rem!

би̏ти , -је̄м  — жуљати.  —   Бије коња самар. Бије ме цревља.