- Расковник: речничка платформа

бла̑го , n.

Schatz , Geld , pecunia [ vide новац 3 ]: благо небројено ; три товара блага ; Није благо ни сребро ни злато; | (Ни су благо гроши ни дукати), | Већ је благо што је коме драго .

(у Хрв. ) жива стока [ cf. божје благо , житак 3 , имање 2 , 1 стока 1 ]: ситно благо : козе и овце; а крупно : говеда , das Vieh , pecudes .

бла̏го узв. : Бла̏го тебе ју сред го̏ре! (н.п.). НСМ. — Исп. у В. бла̏го мени! RJA. 3. blȁgo узв.

бла̑го с обиље. – И̏ма̄ на̀ плаци сва̏ко̄га бла̑га бо̀жје̄га.

бла̑го , -а , с. — богатство у новцу, стоци и имању.

Српски рјечник

Речник косовско-метохиског дијалекта

Речник дубровачког говора

Речник говора Прошћења