Речник косовско-метохиског дијалекта

бо̑н , а , о  прид.   болестан :   Те ме̏не она̏ко бо̄но̏га  ди̏гоше.   БМ.  — Мене су ме обра̏ли бо̑нога  те у Вучи̏трн.   БМ.  — Сас таво̑м бо̄но̑м  жено̑м.   Џак.  — Неко ро̏бље бо̑но .   Дрс.  — Танако̑ бо̑нога  па̏ша ме је звао.   БМ.  — У В.   бо́на но , нема муш. рода . У RJA. н.   Исп.   бо̏лан .

Речник говора Прошћења

бо̑н , бо́на , бо́но  — болестан.  —   Бон ми син, има ватру.