бо̀јни̑к , бојни́ка , m.   (у Ц. г. )

1.

  der Krieger , pugnator , cf.   [vide]   бојац   [1] : И јунаку ваљатну бојнику  — Ђегођ бјеше лакца и бојника .

2.

  der Raufer , Schläger , homo pugnax : затворили су два бојника,   т. ј. двојицу што су се тукли .