Српски рјечник

бра̑в , m.
1.
  Schafvieh , ohne Rücksicht aufs Geschlecht , oder Alter , pecus , oves .
2.
  војв. )   уштројен вепар ,   ein verschnittenes Schwein , porcus castratus . [ vide   вепар ] cf.   бравац .

Речник косовско-метохиског дијалекта

бра̑в , а  м. , бра̄ви̑  ген. мн.   овца у опште, посебно пак ован :   И̏мамо сто бра̄ви̑  о̏ваца   (тако!) . —     У ДК. записана је ова реч у годинама 1761—1765 више пута, али се очевидно разликује од овце и јагњета:   Писа Ћиркw ѡвцꙊ и ягиѣ пак і брава .

Речник дубровачког говора

бра̑в  м   ован, овца.  –   Др̀жали су не̏колико̄ бра́ва̄ и то̑ је све̏.

Речник говора Прошћења

бра̑в , , м.  —
1.
јединка ситне стоке, овца, коза и слично.  —   Одјавише брави уз планину.
2.
  ограничена особа.  —   Ћути, браву, не причај свашта.