Српски рјечник

бу̀бњати, ња̑м, v. impf. 1. ударати у бубањ, trommeln, pulsare tympanum. cf. [бубати], добовати. 2. бубњају људи, т. ј. говоре којешта јавно, öffentlich reden über etwas, rumitare, percrebrescit fama.