Српски рјечник

вѐриге , ве̏ри̑га̑ , f. pl.
1.
  pl. v.   верига  [ vide   верига ]:   Па поведе вранца за вериге .
2.
  die Kesselkette , catena e qua pendet aenum . [ cf.   комостре  ( комоштре ) ]. У   Грбљу  кажу да вериге не ваља оставити да се љуљају кад се пињата или котао скине с ње, јер веле да су лађе на мору за оно вријеме у муци и невољи док се вериге љуљају .
3.
   [ Вериге ] једно уско мјесто у заливу Бокељскоме , гдје су горе с обје стране залив стијесниле . Приповиједа се да су се на ономе мјесту негда запињале вериге, да бродови непријатељски не би горе проћи могли, и зидине од стражара са обје стране још се виде .

Речник говора јужне Србије

вери́ге  ж мн.   ланац којим се коњу везују предње ноге кад је на испаши   ( Црна Река ).

Речник говора Прошћења

вѐриге , ве̏рӣга̄,  ж. мн.  —
1.
ланац за псе.
2.
  ланац на који се качи котао и кува храна.