Српски рјечник

1.   ви̏ше̑ , adv.
1.
comp. v.   високо   höher , altius .
2.
comp. v.   много   mehr , plus . [ cf.   веће   2 ].
2.   више ,   praep. gen.   ober , supra .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ви̏ше  прил.   Поред обичног значења, комп. од висок, у овом говору често замењује реч већ :   Од ка̏д се не̑сам ба̏њала, забагре̏ла сам ви̏ше .

Речник дубровачког говора

ви̏ше
1.
  већ, још, на крају.  –   Свѐга ми је ви̏ше прико гла́ве̄!   – О̑н је ви̏ше ста̏р и ѝнкрепит.   – Што̀ би ти̑ ви̏ше ће̏ла о̀д мене?   – Не мо̀гу ви̏ше ни̏шта.
2.
  повише, поврх.  –   Вишѐ на̄с и̏ма̄ јо̏ш јѐдан пја̑н.   – Ста̏ви све̏ то̑ јѐдно вишѐ друго̄га!