1.   ви́јати , ви̑ја̑м , v. impf.

1.

  тјерати ,   jagen , agito  [ vide   гонити   1 ].

2.

  н. п. главом ,   drehen , torquere .

2.   ви̏јати , је̑м , v. impf.

1.

  ( јуж.  и зап. )   worfeln , ventilare :    људи вију жито .

2.

  ( јуж.  и зап. )   вије снијег ,   Schneien , nives decidunt .

3.

  heulen , ululo  [ cf.   урлакати , урлати , урликати ]: Не виј,  вуче, не гракћи, гавране, | Не плаш’те ми по гори дружине  — Неко двије, неко празан вије

ви̏ја̄ти , -је̄м  —

1.

завијати (о вуку)  —   Чуло се ноћас да вук вије.

2.

  дувати (о вјетру).  —   Цијелу ноћ је вијо вјетар.