Српски рјечник

ву́ћи , ву́че̑м , v. impf.   ziehen , schleppen , traho . [ cf.   потезати   1 , теглити   1 ].

Речник говора Прошћења

ву̑ћи , ву́че̄м  — потрзати к себи, привлачити.  —   Ја не могу вући дрва.