гво̏зден , а , о , adj.   eisern , ferreus . [ cf.   демир , димирли ].

1.   Гво̏зден , а  м.   и.  — У В. н. , у RJA. 2. Gvȍzden  м.

2.   гвозде̑н , гвозде̏на , гвозде̏но   прид. од гвожђа :   Ада гвозде̏не  зу̑бе да и̏маш одбра̄ни̏т се не̏ мош.  — У В.  и RJA. 1.   gvȍzden  прид.