гла̀ва̑р, глава́ра, m.(у Ц. г.)das Oberhaupt, caput. Онамо је први старјешина у нахији сердар, за сердарима иду војводе, за војводама кнезови, за кнезовима барјактари; сви ови и остали знатнији, као н. п. у Србији што су од прије били кметови и свештеници зову се главари. cf.[vide]поглавар.
Речник говора Прошћења
гла̏ва̄р, -а́ра, м. —
1.
старјешина, који има положај. — Дошо главар из општине.
2.
предња страна самара. — Расушио ми се главар од самара.