глава̀рина, f.(у Далм.)као главница што се држави плаћа од куће (од 25 крајцара до 6 форинти и 15 кр. — по имању), die Kopfsteuer, tributum in singula capita impositum. cf.[1]гла̑вница [1харач (арач) царевина3].Приповиједали су ми у Далмацији да је у селу Бенковцу кад је ондје 1817. године дошао ћесар Фрањо, некакав сиромах старац викао пристајући за њим: „ћесаре, осијеци ми главу!“ Ћесареви су га млађи изнајприје гонили, а кад га ћесар опази он рече: „шта виче онај човјек? пустите га амо.“ Кад ћесар дозна шта старац виче, запита га за што да му осијече главу, а он му одговори: „јер не могу плаћати главарине.“ Онда га ћесар опрости да не плаћа главарине док је год жив.