гла́дан, дна, дно adj. (гла̑дни̑, на̑, но̑) 1. hungrig, famelicus: Гладан пас о комађу сања. Кад коме испадне залогај из уста или га заборави, рече: Неко ми је гладан (од рода или од пријатеља). 2. гла́дна година, theures Jahr, annus inopiae: У зло доба у гладну годину. 3. н. п. зрно за пушку,клин за каку јаму, zu klein, zu dünn, tenuis.
гла̑дан, гла́дна, гла̑дно придј. онај који није сит. – Гла̑дан чо̀вјек је̏де̄ и нѐ пӣта̄ што̏.