гла́дан , дна , дно  adj.  ( гла̑дни̑ , на̑ , но̑ )

1.

  hungrig , famelicus : Гладан  пас о комађу сања .   Кад коме испадне залогај из уста или га заборави, рече : Неко ми је гладан  (од рода или од пријатеља) .

2.

  гла́дна година ,   theures Jahr , annus inopiae : У зло доба у гладну  годину .

3.

  н. п. зрно за пушку,клин за каку јаму ,   zu klein , zu dünn , tenuis .

гла̑дан , гла́дна , гла̑дно  придј.   онај који није сит.  –   Гла̑дан чо̀вјек је̏де̄ и нѐ пӣта̄ што̏.