гно̑ј, гно̏ја m 1. ђубре, гњој. – До̑вле се чу̏је̄ гно̑ј ѝз њихове̄ шта̏ле̄. 2. густа жућкаста течност која се ствара у инфицираним ранама. – Ра̏на се ма̀рцала и ѝж ње̄ ѝзлазӣ гно̑ј.
гно̑ј, гно̏ја, м. — 1. стајско ђубре. — Немам гноја за њиве. 2. жућкаста течност из ране, чира и др.