гра́на , f.

1.

  der Zweig , frons  [ cf.   хвоја ]:     метнути дјевојци грану  на пут , т. ј. смести је чим да се не може удати .

2.

  у ноге :   оздо је табан, а озго грана , obere Fläche des Fusses , pars pedis superior :  боли га нога баш на грани .  [ vide   сплет   3 ] cf.   љесица .

3.

  (у Боци )   der Arm eines Flusses , cornu  [ vide   отока   1 ]: Ту се ладна вода уставила, | Пушти гране  на четири стране  — Што су воде распуштиле гране , | Моја љубо, на четири стране .