Српски рјечник

гро̏ш , гро̀ша , m.  ( gen. pl.   гро́ша̑ )
1.
  der Piaster (von 40 Para [   0,20 дин. ]) , monetae turcicae genus . Уз пошљедњи Турски и Њемачки рат грош и форинта сребрна били су све једно (тако је Турска пара била потура или крајцара и по); на свршетку XVIII вијека био је грош двије цванцике (дакле пара и крајцара све једно); по том Турски новци стану све рђавији бивати, и мало по мало тако спадну, да данашњи грош не вриједи више од пет сребрнијех крајцара .
2.
  грош! рече се кад коме слаже пушка .