РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

гу́ја, f. 1. die Schlange, serpens. cf. [vide] змија. Срби приповиједају да се гуја звала краса и да је имала ноге док није Јеву била преварила (а једни кажу: први пут човјека ујела), па је онда Бог проклео, те јој нестало ногу и стала се вући на трбуху. Једни пак мисле да она и сад има ноге, па их крије, и да би их показала кад би се жива у процијепу припекла к ватри, али ко би их видио, одмах би умр̈о. Која се гуја види послије јесењега Крстова дне, за ону се каже да је ујела какво чељаде, па је земља не прима у се. — Крије као гуја ноге; Пишти као гуја у процијепу; Гују за реп не би извукао (тако је густа честа или трњак); Превари се, уједе га гуја. 2. (по зап. кр.) vide глиста.

Речник дубровачког говора

гу́ја ж 1. глиста. – Бли̏јед си ко кр̏па; да не̑ма̄ш гу́ја̄ у̀ сто̄нку? 2. у значењу змија кад се односи на злу, подмуклу жену. – Гу́ја је то̑! Ко̀ зна̑ што̀ ти о̀на сну̏је̄?

Речник говора Прошћења

гу́ја, -е̄, ж. — 1. змија. — Чувајте се ђецо да вас из овога трња гуја не уједе. 2. зла и подмукла особа. — Боже мили, гуја ли је!