дѐран , m.   (у војв. )   ein junger Bursche (verächtlich) , puer .

де̑ран , де̑рна , де̑рно  прид.   пуст, несрећан, проклет :   Кад ћy у тај де̑рни  дућа̑н?  — Она де̑рна  лива̏да о̏стаде ми непоко̏шена.   Исп.   де̄рни̑ , а̑ , о̑ . Перс.   dirin  прид. м. рода и dirine  прид. ж. рода старовремски ; bende-i-dirine   стари слуга .  — RJA. 1. dе̏ran , dȇrna  прид. али се по значењу нешто разликује.