/
до̏ба
/
изр.
ко̀ја̄ су (ко̀је̄ је) до̏ба?
питање које се најчешће поставља у вези с временом кад се нешто догодило.
–
Ко̀ја̄ су до̏ба би́ла ка(д) си до̀шо̄ до̏ма?
–
У ко̀је̄ до̏ба си ме зво̑?
у̀ нека̄ до̏ба
након извјесног времена, на сврху, коначно.
–
У̀ нека̄ до̏ба смо разу̀мјели да не̑ма̄ свр̏хе да̏ље̄ че̏кат.
у̀ пријашња̄ до̏ба
у вријеме које је поодавно претходило ономе у коме се говори.
–
У̀ пријашња̄ до̏ба није́си мо̏го̄ ви̏ђет же̏нскӯ на̀ улици иза̀ уре̄ но̏ћи.
до̏ба
,
непр. с.
—
вријеме.