Српски рјечник

1. до̀бри̑ћ, добри́ћа, m. Боци) vide [пришт] злић 1.
[2. До̏брић, m. село у ЈадруСрбији); види s. v. Жича 1.]

Речник косовско-метохиског дијалекта

Добрић м. презиме једне арнаутске породице у селу Мокромаљу, у општини обрињској, у срезу дреничком.У RJA. Dobrić м. презиме.

Речник дубровачког говора

до̀брӣћ, -и́ћа м каже се за зло, неподношљиво дијете (мушко), али и за одраслу мушку особу таквих особина.О̀нӣ мо̑ј до̀брӣћ се пе̏о на ко̀шћелу, па по̑ и сло̀мијо ру̑ку.