до̀спјети , пијем , v. pf.   ( јуж. )

1.

  reifen , pervenio ad maturitatem : доспјеле  трешње .

2.

  zu recht kommen , venio : гледај да доспијеш  на ручак .

3.

  Muße haben , otium est  [ cf.   докољети ]: доћи ћу ти кад доспијем .

4.

  (по југоз. кр. )   vide   свршити :   Што се не почне, то се не доспије .

до̀спјети , -ије̄м  —

1.

ослабити, омршавити.  —   Што си тако доспио?

2.

  доћи.  —   Изненада доспјеше људи.

3.

  стићи, успјети завршити неки посао.  –   Оли доспјети да завршиш та посао до ноћи.

4.

  порасти.  —   Доспио ти син за женидбу.