Српски рјечник

ду̑б , m.   (особито по југоз. кр. )   die Eiche , quercus , vide   [2]   раст ; cf.   цер , граница : Од једнога удара дуб  не пада .

Речник говора јужне Србије

дуб  м   стар и велики храст   ( Преображење ).

Речник дубровачког говора

ду̑б  м
1.
  храст.  –   Ду̑б су по̀сјекли кад је пу̑т па̀со̄ повишѐ куће̄.
2.
  божићње дрво.  –   Док смо би̑ли дјѐца, сва̏ке̄ го̏дине̄ смо за Бо̀жића чѝнили ду̑б.