Српски рјечник

ѐса̑п,* еса́па, m. vide хесап.

Речник косовско-метохиског дијалекта

еса̑п, а м. рачун, број: До̑ђи да ви̏димо еса̑п.Без еса̑па је узи̏мао.По то̑ не̑мам еса̑п да ти да̑м.Не̑ма еса̑п (т. ј. не рентира се).Арап. hisab им. број, рачун. Фиг. по прилици, хипотеза, претпоставка; односи који се воде по књигама: дугује и потражује.У В. ècȃп, ecа́пa м. , у RJA. hèsа̑p, hesápa м.

Речник говора јужне Србије

еса́п м (ар.) (тур. hesap) рачун; цена; поштовање. „Не́ма ти ни́кој ви́ше есап” (Врање).