Српски рјечник

жѝвот , живо̀та , m.
1.
  das Leben , vita . cf.   [1]   житак   [1] , жиће
2.
  ударио га у живот   vide   мошње .

Речник дубровачког говора

жѝвот , живо̀та  m
1.
  тијело.  –   Ћу́тӣн сла̏бо̄с у̀ цијело̄му живо̀ту.
2.
  струк.  –   О̀на и̏ма̄ ли̏јеп жѝвот. Са̀шићу палету̀нић на жѝвот.
  изр.   ва̀ља̄ ми (ти, му итд.) жи̑во̄га живо̀та   каже се за нешто што је врло вриједно.  –   У бу̀тӣзи ми је дјѐтић ва̀љо̄ жи̑во̄га живо̀та.   би̏т (хо̀дит) го̀ла живо̀та   бити лагано обучен (без капута и сл.).  –   Не ѝзлази ѝс куће̄ го̀ла живо̀та!

Речник говора Прошћења

жѝвот , -о̀та , м.  — мошње, полни органи дјетета, мушкарца.  –   Чувај дијете да га неко не удари у живот.