Српски рјечник

жи̏то , m.
1.
  Getreide , frumentum .
2.
  војв. )   Weizen , triticum .
3.
  Хрв. )   vide   просо . — У   Србији , у   Босни  и у   Херцеговини  жито се зове сваки усјев од којега се обично брашно меље и хљеб мијеси (н. п. шеница, јечам, кукуруз, овас, раж, ељда, просо, крупник и т. д.); а у војводству (особито по варошима) само шеницу зову житом, у Хрватској  пак само просо (чим се онуда људи највише хране). cf.   стрни .
4.
  испод жи́та   (т. ј. отишао)   heimlich auf einem Schleichwege , clam .

Речник говора јужне Србије

жи́то  с   врста кућног цвећа   ( Врање ).