жу́па , f.

1.

  ein sonniges Land , wo entweder kein Schnee fällt, oder der gefallene gleich wieder schmilzt ,    z. B. die Küste des adriatischen Meeres , terra aprica :  отишао к мору у жупу ; у питомој жупи . cf.  [ умина ] присоје

2.

 nom. propr.   mehrerer Gegenden ,    н. п. Жупа Никшићка , Жупа у Крушевачкој нахији ; Нијемци и Талијани зову и Грбаљ   Жупа .

3.

  (у Славонији )   нурија   (докле један поп држи) ,   die Pfarre , paroecia  [ vide   нурија ].

4.

  (у Далмацији )   домаћа чељад ,   н. п. тај човјек има много жупе у кући,   die Hausgenossen , domestici , [ vide   чељад   2 ]. cf.   војска .