Српски рјечник

запа́лити, за̀па̑ли̑м, v. pf. 1. anzünden, incendo: запалио лулу, те пуши. [vide ужећи]. 2. запалио из пушке, из топа, abfeuern, incendo. 3. запалио пјешице (чак) у —, wohin eilen, petere coepit celeri gradu. [cf припалити 2, узаждити].