1.   запу́тити , за̀пу̑ти̑м , v. pf.   (у Дубр. )   den Weg einschlagen , viam ingredi : ако Бог да си запутио  ? Оклен тако јеси запутио  ?

2.   за̀путити , ти̑м , v. pf.   (у Дубр. )   vide  [ замрсити ] спутити .