за̀сјести , сједе̑м  ( сједне̑м ) [ засједнути ] v. pf.   [ јуж. ]

1.

  н. п. за софру ,   sich setzen , consido : Засједоше  за софру јунаци .

2.

  кога ,   setzen , einen Sitz anweisen , colloco , locum assigno  [ vide   посадити   2 ]: Засједе  их за софре господске .

3.

  засјело сунце , untergehen , occido . [ vide   сјести   3 ].

4.

  sich in Hinterhalt legen , insidior : засјели  у планини да чекају Турке .

5.

  sich versitzen , sedendo moror : хајде, шта си засјео ; нема га, засјео  негдје .

6.

  засјео залогај у грлу , stecken bleiben , adhaereo .