Српски рјечник

ѝзбити , ̏избиј̑ем , v. pf.
1.
  herausschlagen , elido , extundo .
2.
  zerschlagen , zerbläuen , contundo  [ cf.   истући   1 ; излијемати ]: избили га на суду .
3.
  Боци )   избила дијете т. ј. побацила . [ vide   побацити   2 ].
4.
  schlagen , pulsare : сад су избила два сахата .

Речник говора Прошћења

ѝзбити , -је̄  м.  — изненада доћи.  —   Изби чоек, кад му се нијесмо надали.