изи́ћи , ѝзи̑ђе̑м  ( ѝзи̑де̑м ) v. pf.

1.

 [ cf.   изаћи , 1   изисти ]   ausgehen , exeo , egredior . [ cf.   ижљести  ( изљести ), ижљећи  ( изљећи ) ].

2.

  ausbrechen (von einem Exantheme) , erumpo : изишле  красте по њему .

3.

  werden , existo : изишао  човјек ; изиђе  лопов ; ако изиђе  калп ; И на тефтер војску пребројио, Изиђе  му сто иљада војске .

4.

  н. п. из ноћи, из зиме ,   überleben , superstitem esse : једва је из ноћи жив изишао ; Бог зна хоће ли из зиме изићи .

5.

  изишао из свијести , ist wahnsinnig geworden , mente capi . [ vide   полудјети ].