Српски рјечник

1.   изми́рити , ѝзми̑ри̑м , v. pf.   н. п. порезу ,   т. j. исплатити све до краја ,   auszahlen , persolvo . [ cf.   докусурити , искусурити , исплатити , исцелити   2 , 1   намирити   2 . ]
2.   изми́рити , ри̑м ,   ( зап. )   vide   измјерити .

Речник говора Прошћења

изми́рити , ѝзмӣрӣм  —
1.
помирити.  —   Оће ли се измирити њик двојица?
2.
  исплатити дуг.  —   Измирио ми је цио дуг.