и̏љав, а, о прид.врљав, разрок: Она̑ гу дево̑јка и̏љава.У В. и RJA. и̏љав, hȉļav прид.У тур. се ова реч не употребљава, а по свему изгледа да је тур. порекла и да у основи садржи хиле, недостатак,
непотпуност.Исп. у RJA. hiļоk прид.
Речник говора јужне Србије
и́љав, -а, -о1.земља тешка за обраду, а недовољно плодна.„И́љаво је тој мести́ште”(Велико Буштрање).2.који се не понаша како треба.„Бо́ље да гу нема сна́шку, то́лко је и́љава”(Трговиште).