калау̏з, а м. предводник, онај који предњачи. Фиг. кочоперан, напредан, први човек, младић и сл.: Ашколсун да̏ му је, калау̏з му де̑те и̏скочи. — Ро̑да је по калау̏з од Пре̄де̑. Тур. kulaguz и kulauz онај који показује пут, који предводи, предњачи. — У RJA. kalàuz м.