кала̀штура, f.ein Schimpfwort vom Hunde, convicium in canem. [videџукела].
Речник говора јужне Србије
калашту́ра м-ж(перс.)(тур.kalleş)1.веома лош човек; свађалица.„Не мо́же да се жи́ви од тога калашту́ру!”(Врање)2.неморална жена.„Туј ли калашту́ру, врторе́пку, да дове́деш у ку́ћу?”(Врање).