Српски рјечник

кала̀штура , f.   ein Schimpfwort vom Hunde , convicium in canem . [ vide   џукела ].

Речник говора јужне Србије

калашту́ра  м-ж   ( перс. )   ( тур.   kalleş )
1.
  веома лош човек; свађалица.   „Не мо́же да се жи́ви од тога калашту́ру!”   ( Врање )
2.
  неморална жена.   „Туј ли калашту́ру, врторе́пку, да дове́деш у ку́ћу?”   ( Врање ).