кле̏кавица, е ж. од липова или врбова прута гужва која се меће марвинчету на ногу кад се пусти да пасе, да не би могло далеко утећи. Фиг. сметња која учини да се у послу не успе, да се посрне поклекне: Оћа̑ше ле̑по ȁјер да ви̏ди, теке душма̏ни му тури̏ше једну кле̏кавицу и пободо̏ше га на вр̏ пе̄рчи̏на. У В. и у РЈА н.