кли̏н, m.1.der Nagel, clavus. [cf.клинац, ексер, чавао]. Кли̑на̑ има и гвозденијех и дрвенијех.2.у предње осовине, који кроз срчаницу удара, der Reibnagel. 3.der Keil, cuneus. Овијем се клинима цијепају дрва или прошће. 4.клин у кошуље, der Einsatz bei den Nähterinen, cuneus indusii. [cf.латица]. 5.клини, der Hodenbruch (bei den Kindern), oscheocele. Многа дјеца имају клине, па у гдјекојијех прођу, а у гдјекојијех остану и послије буду килави.