Српски рјечник

кр̀мача , f.  ( pl. gen.   кр̏ма̑ча̑ )
1.
  die Sau , porca , [ cf.   гуда , прасица   2 ].
2.
  ein Hirtenspiel (krainisch auch   свињка ) , ludi genus . У овој игри крмача  се зове око три прста дугачко и подебело дрво (од прилике као пократак врањ). Играчи ископају у земљи повелику јаму, па око ње унаоколо (ово два три корака од ње) толико мањијех јамица колико је њих [мање један]. Велика она јама у сриједи зове се казан , а оне мање унаоколо зову се куће . Кад се стану играти, сваки играч стане код једне куће (обрнувши се ка казану) и метне у њу крај од свога штапа; један споља крмачу тјера штапом и хоће да је сатјера у казан, а остали сви ваља то да бране и својијем штаповима да је одбијају. Онај који тјера крмачу зове се крмачар . Кад који дигне свој штап да одбије крмачу онда крмачар гледа не би ли прије њега метнуо свој штап у његову кућу, па ако то учини онда он остане на кући а онај који је остао без куће иде те гони крмачу. Ако крмача кад је крмачар удари штапом погоди кога од играча у ногу од кољена доље, онда кажу да га је опарио  , и у један пут сви повикавши: опара мијена , брже боље мијењају куће, у којему мијењању и крмачар гледа не би ли свој штап метнуо гдје у кућу прије другога, па који остане без куће онај гони крмачу. Ако би крмачар сатјерао крмачу у казан, и онда куће мијењају као и прије. У   Шумадији  гдјешто крмача се у овој игри зове и   бу́џа   [2]  а гдјешто и гу́џа .

Речник говора Прошћења

кр̀мача , -е̄,  ж.  – прасица .