Српски рјечник

кр̀чма , f.
1.
  die Schenke , caupona . [ vide   гостионица ]. Крчме су се у   Србији , у   Босни  и у   Херцеговини  до скора готово само у пјесмама спомињале, а онако их није било нигдје у земљи осим гдјешто по варошима (као н. п. у Сарајеву ) и у   Србији  поред   Саве  и поред   Дунава , или по планинама, куд нема села. Кад ко путује преко земље он иде на конак у село, гдје га застане мрак, пред најбољу кућу, па пита може ли ноћити, а домаћин му, или ко други из куће, каже: „Можеш, брате, с драге воље и добро дошао!“ или му каже да не може, јер нема сијена за коње, или друго што, него га упути гдје може ноћити. Кад иде много људи заједно, а они се раздијеле по кућама. Сваки ће домаћин примити радо на конак свакога путника, угостиће га као најбољег свога пријатеља и познаннка, н. п. ако се догоди да домаћин нема у кући ракије или друго што, а он отиде своме сусједу, или чак у друго село, те узме у зајам и части госта. У гдјекојим газдинским кућама готово сваки дан има гостију, н. п. данас поп, сјутра калуђер, прексутра Турчин или какав просјак и т. д. Гдје ко ноћи, оданде га у јутру не пуштају док не руча; а на ужину се свраћају путници опет тако по селима; доста пута се човјек сврати у какву кућу, да се напије воде, или да запали лулу, а жене га питају да није гладан, и нуде га да сједе мало, да му даду што да поужина. Многи бегови по   Босни  имају уз кућу особити конак гдје дочекују госте; у таковом конаку може човјек бити ако хоће мјесец дана, даваће му једнако јело и зањга и за коња (без динара, осим ако што поклони слугама кад пође) .
2.
  продаје на крчму   (н. п. јабуке) , kleinweise, en détail , venditio minuta .
3.
  на њему је остала крчма , er hat das letzte Glas ausgetrunken und muß daher frischen Wein nachholen lassen .

Речник говора јужне Србије

кр́чма  ж   част поводом завршетка неког посла.   „До́ђи ју́тре у́вечер, ће пра́вимо кр́чму на врши́дбу”   ( Доње Жапско ).