РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

кр́њо , m.   ( јуж. )
1.
  н. п. човјек (без уха) ,   во (без рога) ,   суд (окрњен) ,   splitterig , diffissus , nicht ganz , mutilus ,   z. B. Mensch mit abgeschnittenem Ohr u. dgl. , Некакав   Крњо арамбаша  опколи ујутру са својијем друштвом кућу некакога човјека, да ударе на њу. У тај исти мах човјек се у кући обувао не знајући ништа за хајдуке, и обувши једну ногу, рече: „пет свезах, још пет, па крња за уши“ (т. ј. пет је прста свезао, још да свеже пет, пак ће онда за крњави бардак да пије ракије). Крњо  чувши то споља, помисли да је његово друштво од некуд ушло у кућу, и да их је домаћин пола повезао, поплаши се и побјегне. На ово налик у   Црној гори  приповиједа се да је човјек обувајући се рекао: „Да се не издамо“ (ваља да опанцима или обувачама) а они који су споља хтјели нањ ударити, помисле да он у кући има друштва и да њему то говори; и тако се поплаше и побјегну .
2.
  име топу ; види   s. v.   Маргета  и шиба   4 .

Речник говора Прошћења

кр́њо , прил.  — умањено.  —   Крњо ми ово, мало ми, дај ми још.