Српски рјечник

књи̏га , f.  ( pl. gen.   књи̑га )
1.
  der Brief , literae , epistola  [ vide   писмо   2 ]: На кољену ситну књигу  пише  — Чашом здрави Ришњанин Иване  | А Мијајло књигом  из њедара . — Кад се ситне књиге  растурише | Од тог мора до зелена Лима .
2.
  das Buch , liber : Код цара је Марко  писар био, | У њега су књиге  староставне  — Док извадим књиге  старославне , | Да ја гледам, синци, у књигама |  Је л’ Милица Лазу  суђеница  — К нама брже, хоџе и ваизи! | Понесите књиге  инџијеле , | Те гледајте што нам књиге  кажу .
3.
  Studien , literae : дали дијете на књигу , zum Studieren ; изучио књигу , hat ganz ansstudiert ; зна књигу   (т. ј. читати и писати) ; Чудно Симо књигу  изучио, | Не боји се ђака ниједнога .
4.
  das Papier , charta , cf.   [vide]   хартија : Пак довати лист књиге  бијеле . | Искидаше књигу  на комате , | Па пустише по књизи  јазију .

Речник дубровачког говора

књи̏га  ж
1.
  писмо.  –   Јѐси ли при́мила мо̀ју књи̏гу? Напи́со̄ ми је ве̏ликӯ књи̏гу и спјѐго̄ ка̏ко је све̏ то̑ би̑ло.
2.
  папир за писање (Поникве, а и друга села по Пељешцу у околици Дубровника).  –   Кад и̏де̄ш у̏ гра̄д, ку́пи ми ди̏на̄р књи̏ге̄!

Речник говора Прошћења

књи̏га , -е̄ , ж.  — писмо.  —   Има ли ти књиге од сина из војске.