РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

књи̏га, f. (pl. gen. књи̑га) 1. der Brief, literae, epistola [vide писмо 2]: На кољену ситну књигу пише — Чашом здрави Ришњанин Иване | А Мијајло књигом из њедара. — Кад се ситне књиге растурише | Од тог мора до зелена Лима. 2. das Buch, liber: Код цара је Марко писар био, | У њега су књиге староставне — Док извадим књиге старославне, | Да ја гледам, синци, у књигама | Је л’ Милица Лазу суђеница — К нама брже, хоџе и ваизи! | Понесите књиге инџијеле, | Те гледајте што нам књиге кажу. 3. Studien, literae: дали дијете на књигу, zum Studieren; изучио књигу, hat ganz ansstudiert; зна књигу (т. ј. читати и писати); Чудно Симо књигу изучио, | Не боји се ђака ниједнога. 4. das Papier, charta, cf. [vide] хартија: Пак довати лист књиге бијеле. | Искидаше књигу на комате, | Па пустише по књизи јазију.

Речник дубровачког говора

књи̏га ж 1. писмо. – Јѐси ли при́мила мо̀ју књи̏гу? – Напи́со̄ ми је ве̏ликӯ књи̏гу и спјѐго̄ ка̏ко је све̏ то̑ би̑ло. 2. папир за писање (Поникве, а и друга села по Пељешцу у околици Дубровника). – Кад и̏де̄ш у̏ гра̄д, ку́пи ми ди̏на̄р књи̏ге̄!

Речник говора Прошћења

књи̏га, -е̄, ж. — писмо. — Има ли ти књиге од сина из војске.