1. ле̏ле̑к, m. das Wehgeheul, ululatus (леле мене!).
2. ле́лек,
* m. der Storch, ciconia. vide рода, cf. штрк. ле̏ле̄к, -а, м. — 1. лелекање, кукање за покојником. — Чује се у селу лелек, неко је умро. 2. рода. Онај који је танак, дугачка врата, кажу му: Прави си лелек.