Српски рјечник

1.   ле̏ле̑к , m.   das Wehgeheul , ululatus   (леле мене!) .
2.   ле́лек , *  m.   der Storch , ciconia . vide   рода , cf.   штрк .

Речник говора Прошћења

ле̏ле̄к , , м.  —
1.
лелекање, кукање за покојником.  —   Чује се у селу лелек, неко је умро.
2.
  рода. Онај који је танак, дугачка врата, кажу му: Прави си лелек.