1.   ли̏јеп , m.   ( јуж. )   der Anwurf   (z. B.des Lehms auf das Flechtwerk) , illitus .

2.   ли̏јеп , лијѐпа , по  ( ли̏јепи̑ , па̑ , по̑ , adj.   adv.   ли̏јепо , comp.   ље̏пши̑ ,   а говори се и ље̏вши̑ ,   а кашто и  [ вљеши ], ље̏шви̑  и ље̏ши̑   на неким мјестима, као н. п. у Далмацији )   ( јуж. )   schön , pulcher . [ cf.   виђен   2 , главан   2 , главит , ђузел , красан , крашан , наочит , обичан   2 , 1   прикладан   1 , пристао , пристануо , убав , угледан , узорит . ]

/   ли̏јеп   /   изр.   ли̏јеп ри̏јечи   празна обећања, ријечи у које не треба вјеровати.  –   Ва̏зда је пу̏н ли̏јепијех рије́чӣ, а о̑нда о̀(д) тега̄ нѐ буде̄ ни̏шта!