ло̀нац
,
ло́нца
m
ген. мн.
лона́ца̄
земљани суд оплетен жицом, који служи за кухање, држање масти и сл.
–
На̀ дну ло́нца су о̀стале јо̏ш са̏мо дви̏је о̀жице ма̑сти.
изр.
ва̏зда ку̏ку ло́нцу
каже се мислећи на некога кога увијек окривљују.
–
Гово̀ри ти̑ што хо̏ћеш, ма ја̑ зна̑м да је ва̏зда ку̏ку ло́нцу!