Српски рјечник

ма̏чка , f.
1.
  die Katze , felis [L.] . Кад мачка зачести крхати, ваља рећи: своју главу искрхала! јер мисле да то није добро за ону кућу .
2.
  дрво криво, што стоји преко рудице (код плуга) .
3.
  рачвасто гвожђе насађено на дрво, које је приковано под колима те уз брдо кола уставља ,   н. п. да би се коњи могли одморити .
4.
vide  [ скоба ] пијавица   2 .
5.
  Anker , ancora , [ vide   сидро ]. cf.   ленгер .

Речник говора јужне Србије

ма́чка  ж   гвоздена направа са бодљама коју псето носи око врата.   „Ту́рите на ку́че ма́чку да га ву́ци не да́вив у пла́нину”   ( Лопардинце ).

Речник дубровачког говора

ма̏чка  ж   ген. мн.   ма̏ча̄ка̄ (   рјеђе:   ма̏шка )
1.
омиљена домаћа животиња у дубровачким кућама.  –   Мо̏же се ри̏јет да у̀ на̄с ѝ не̄ма̄ ку̏ће̄ бѐз мачке̄.
2.
  врста морске рибе (дивљач).  –   У̀хитӣ се у̀ мрежу и по ко̀ја̄ ма̏чка.   изр.   не̑ће ма̏чка ла̑рда   каже се кад се претпоставља да ће нека особа прихватити нешто што јој се у било ком погледу свиђа или јој је од користи.  –   „Је ли, ду́ше̄ ти, у̏зео о̀не̄ со̑лде о̀(д) тебе?” – „Ѐ, не̑ће ма̏чка ла̑рда!”