мачу̏га
,
е
ж.
штап који сељак носи обично у руци
:
Уда̏рили му сто̑
ма̏чуга
по гузи̏це.
Да ли ова реч није постала метатезом од
тур.
čomag
(Rev. histor. бр. 28, стр. 35, Цариград, 1915, свеска за октобар 1914)?
нгр.
τό ματζούκα
.
ма̀чуга
,
-е̄
,
ж.
—
мотка, примитивни штап.
—
Поштапљи се неком мачугом.